Jazz improvizacija za početnike i profesionalce koji lutaju | Blog
Blog

Jazz improvizacija za početnike i profesionalce koji lutaju.

Jazz improvizacija je kao oblast veoma širok pojam i velika tema. U ovom blogu želim da govorim o velikim greškama koje, kako amateri, tako i profesionalci prave pilikom improvizovanja. Veoma je česta situacija je ta, da sola zvuče isto i liče jedna na druga. Jazz solo nije ništa drugo nego ono što vi nosite u sebi i ono što vi imate da kažete u okviru određene jazz numere. 

Iz tog razloga u ovom tekstu želim da govorim o tome: Kako se pravi jazz solo i šta raditi sa već skinutim, tj. Transkribovanim džez solima. 

Jazz improvizacija kao disciplina je nešto vrlo jednostavno, nešto što svako može da radi. Nažalost opterećeni ljudi kao i mnogi profesori od improvizacije prave kvantnu fiziku i jazz improvizaciju svrstavaju u matematičko logičku disciplinu punu bespotrebnih pravila. Nakon toga se pišu knjige priručnici, terorije teoreme i onda dolazi do totalnog haosa u glavi. Veliki je procenat ljudi koji u datom momentu odustanu jer im je mozak zbunjen od milion pravila, skala, paterna različitih teorija i teorema.

Jazz improvizacija je muzika koja se nalazi u vama i koju vi reprodukujete prethodno naslušani različitog jazz materijala. 

Kako se pravi jazz solo?

Jazz solo kao i svaki drugi solo u bilo kojoj vrsti muzike je potrebno graditi i „pričati priču“. Jako je neprijatno za slušanje momenat straha, kada muzičar počne da improvizuje i odmah krene u šesnaestine osmine i brdo i brdo nota i tako u nedogled. Evo, građenje sola bih uporedio sa dijalogom. Zamislite da razgovarate sa nekim i vi treba nešto da kažete nešto, a vi počnete da pričate i da pričate i sve istim tempom i istom dinamikom i istom brzinom i brzo i mnogo reči… taj neko bi će se prvo smoriti, a nakon toga okrenuti i otići posle određenog vremena jer više ne može da vas sluša.

Tako je isto i sa jazz solom. Ok. Došao je na vas red, počeo je novi krug sola, polako odsvirate frazu, izgovorite rečenicu. Pa pustite muziku da se dogodi, pa opet, pa onda kažete nešto lepo, pa nešto tiho, pa glasnije, pa napravite dinamiku sola. I na kraju završite solo lepom frazom. 

-Ok, ali šta da sviram kad ne znam?

Kako da improvizujete? 

Evo ovako. Da biste počeli sa improvizacijom potrebno je da se upoznate sa stilom govora i da slušate tu muziku i da volite. Potrebno je da slušate muziku i da imitirate ritam i način fraziranja. Pa neka to za početak budu samo dva tona sa kojima improvizujete, ali neka budu u maniru swing ritma i džeza. 

-Ok, ali to će bezveze da zvuči…

Ne! Neće. Uzmite za početak jazz pesmu koju volite. Svirajte osnovni ton u ritmu, ton iz kog je tonaliteta ta pesma i opustite se i svirajte muziku. Isprobajte to, vi se bavite muzikom, uživajte u lepoti kompozicije. Niste hirurg i nije strašno ako pogrešite, niko neće nastradati. Sigurno ćete grešiti, milion puta i sve je to normalno i nije lako, ali i najbolji greše. Rezulzat se dobija od mnogo truda, pokušaja i puno grešaka. 

Kasnije poslušajte neka jazz sola i pokušajte da odsvirate to što ste čuli. 

– Šta da pokušam? Sve što sam čuo da probam da odsviram?

– Ne! Poslušajte svoj omiljeni džez solo i pokušajte da zapamtite frazu koja se vama najviše dopada. Uradite analizu, preko kojih akorada je odsvirana koja melodija i pokušajte da nađete fraze koje vam se dopadaju i njih skinite i obavezno zapišite. 

Šta raditi sa skinutim jazz solima?

Puno puta sam bio svedok dijaloga među kolegama kada se polemiše: da li transponovati cela sola ili samo fraze. Skidati džez standarde i džez sola i zapisati je dobro iz razloga da bi shvatili konturu sola. Dobro je da biste najbliže osetili kako graditi solo od početka do kraja i kako biste bliže upoznali i osetili stil.

Takođe i druga strana je ispravna da je dobro skidati i samo fraze jer kroz fraze upoznajete jezik takozvani “jazz language” i instrumentalistu.

Pogrešno je: svirati nečije fraze sve vreme. Nažalost postoje i profesionalni muzičari, pa čak i profesori na fakultetu koji su copy-paste izvođači nečijih fraza. To zaista zvuči super nekome ko nije toliko upućen u džez muziku, ali kada tu improvizaciju sluša neko ko se zaista profesionalnije razume to je slaganje puzzle delova. 

Ispravno je: uzeti neku frazu i uraditi sve što vam padne na pamet sa njom. 

Skratite je, produžite je, odsvirajte u drugom tonalitetu, promenite ritam, promenite tonove, promenite melodiju, promenite stil, svirajte je sporije, svirajte je brže, kombinujte sa skalom koja ide preko tog akorda. 

Zamislite da ste dobili parče nekog materijala, gline ili gipsa sa kojim bi trebalo da izvajate neki oblik, bilo šta što vam padne na pamet. A vi uzmete istu količinu tog materijala i napravite isto… to je bezveze. Pustite mašti na volju, uživajte u muzici i sve što vas dodatno zanima pitajte, istražujte, jer niko nije rođen naučen. Za više informacija iz ove oblasti možete mi se javiti, vrlo rado ću svoje znanje podeliti sa vama. A ukoliko vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga na društvenim mrežama. Možda će nekome biti od koristi i otvoriti nove vidike.